U sumrak zaustavljam taxi na glavnoj ulici. Promrzlo tijelo ispod mokrog kaputa bridi u toploti mobila. Na čas zatvaram oči i šutim. Obično ne dajem povoda za razgovor, ali znam slušati ako se vozač razgovori. Vozimo se uz Jekovac. Sjene plešu nad gradom. Kiša se okomito slijeva niz prozore. U nosu osjećam miris jasmina. Mora da je od mog džempera.
Mislim na omekšivač za veš koji sam kupila prošle nedjelje. Muškarac priča o sebi.

“Ja sam magistar pedagogije.”
Govori mi o doktoratu koji sprema, o svom iskustvu i inkluziji u našem obrazovnom sistemu.

“Moja kćerka je autistična” – kažem.

“Estagfirullah” – zaključi magistar pedagogije.
U tišini se vozimo kroz mrak.

Hoffman, Aida “ISPOD ORAHA”, Planjax, 2021